Finansije i Osiguranje - Srbija

Preti poskupljenje kredita

Tokom protekle godine od svih bankarskih i srodnih proizvoda rast je zabeležen samo kod kredita, dok je u sektorima lizinga, kreditnih kartica i zaduženja po tekućim računima ostvarena ili stagnacija ili pad - izjavio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Upravo zbog toga on je naglasio da povećanje obavezne rezerve banaka radi suzbijanja inflacije ne bi bilo dobra mera.

- Dizanje obavezne rezerve samo povećava troškove banaka i smanjuje kreditni potencijal, što dovodi do rasta kamatnih stopa. Ako je jedini cilj NBS-a smanjenje kredita, onda je to dobra mera, ali to znači da će se privreda ili manje zaduživati i manje investirati ili će viši troškovi kredita na kraju dovesti do rasta cena. Dakle, ako je jedini cilj manja inflacija, a ne i rast BDP-a, zaposlenosti i investicija, onda možemo da podignemo rezervu i na 70 odsto, da povećamo i repo stopu i da zaustavimo privredu, oborimo tražnju i time malo snizimo inflaciju - rekao je Dugalić. On je, međutim, podsetio da inflacija u Srbiji nije proizvod pregrejane tražnje, već rasta poljoprivrednih cena i energenata, zbog čega smatra da mere NBS na njenom smanjenju neće dati željeni rezultat.

Komentarišući odluku NBS-a da podigne referentnu kamatnu stopu na 12 odsto kako bi se izborila sa rastom cena, Dugalić je ocenio da je centralna banka prošle godine suviše naglo spustila repo stopu „u dobroj nameri da pojeftini dinarske kredite“, ali pošto ta vrsta zajmova nije dominantna u Srbiji, njihovo poskupljenje posle podizanja stope neće bitnije uticati na kontrolu inflacije.

Generalni sekretar UBS-a je istakao da je rast od 29,7 odsto postignut kod kredita stanovništvu, dok je privreda uzela 21,5 odsto više zajmova nego u 2010. godini. Građani su najviše uzimali stambene i gotovinske kredite, kod kojih je zabeležen rast od 31,4 i 32,6 odsto, „što je dobro kada su u pitanju stambene pozajmice, dok su keš krediti najlošiji oblik zaduživanja, skup za građane i rizičan za banke“.

U decembru je zabeležen i pozitivan pomak u redovnosti izmirivanja obaveza, pošto je docnja po kreditima kod pravnih lica smanjena sa 15,3 odsto na 13,4, dok je kod građana pala sa 11,7 na 10,3 odsto. U 2010. broj kreditnih kartica smanjen je sa 1,14 miliona na tek nešto više od miliona, dok je broj kartica u docnji povećan sa 60.000 na 69.000. Tokom prošle godine konstantno je povećano i korišćenje čekova, pa je u januaru realizovano 597.191 čekova, a u decembru čak 835.920. U 2010. prosečna zaduženost građana Srbije iznosila je 79.041 dinar, odnosno 749 evra, od čega je dug po kreditima bio 668 evra, odnosno 70.465 dinara.

- Naši građani su najmanje zaduženi u Evropi jer su uz BiH ovde i zarade najmanje - dodao je Dugalić.